Nedvosmisleno je dokazano da je redovna fizička aktivnost višestruko blagotvorna po fizičko, mentalno i socijalno zdravlje. Prema najnovijim istraživanjima redovna rekreacija smanjuje rizik od obolevanja za najmanje 25 bolesti, poboljšava sveukupni kvalitet života i fleksibilnost, jača mišićnu snagu… Pa iako je tako, fizička neaktivnost postaje bolest modernog doba i jedan je od 10 vodećih uzroka smrtnosti ili nesposobnosti.
Procenjuje se da je od 60 do 85 odsto svetske populacije nedovoljno aktivno ili potpuno fizički neaktivno. Ovakav način života dva puta povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Sedeći (sedentalni) način života ostavlja velike posledice na koštano-zglobni i mišićni sistem, dolazi do pojave hroničnog umora, gojaznosti, bolova u zglobovima i mišićima, naročito u vratnom i lumbalnom delu kičme. Loš položaj glave u sedećem položaju s vremenom dovodi do istegnuća ligamenata, mišića i zglobova vratnog dela kičme što pak oštećuje međupršljenske diskuse i uzrokuje bolove i trnjenja u vratu, ramenima i rukama.
Mnogo je i onih koji su svesni ovakvog načina života i njegovih posledica na zdravlje, pa odluče da vežbaju. Često, međutim, u tome preteraju ili vežbe ne rade pravilno što može da izazove povrede, istegnuća i druge ozlede koštano-zglobnog i mišićnog sistema.
-Da bi fizička aktivnost imala povoljan efekat na zdravlje, neophodno je da bude redovna, pet ili više dana sedmično ukoliko je umerena, a tri dana nedeljno ako je reč o napornim aktivnostima – kaže dr Dragana Erak. – Fizička aktivnost sama po sebi nosi rizik od povređivanja i ukoliko se ne obavlja na pravilan, doziran i adekvatan način, može biti uzrok brojnih povređivanja mišićnog i vezivnog tkiva koja zahtevaju medicinski tretman i dugotrajne pauze u sportskim aktivnostima.
Kako objašnjava naša sagovornica, povrede mogu biti akutne: one nastaju naglo, imaju jasno definisan uzrok i za njih je karakteristično da u povređenom tkivu postoji unutrašnje krvarenje (pojava hematoma). U tom slučaju je, kaže doktorka, neophodno je smanjiti otok metodom elevacije povređenog dela tela iznad nivoa srca, hlađenjem, odmorom i kompresijom. Česte su i hronične povrede koje nastaju prenaprezanjem kada je dejstvo sile ponavljano i kumulativnog efekta. U takve se svrstavaju različite upale – tetiva, pripoja tetiva za kost, zglobne kapsule…
-Ukoliko dođe do akutnog povređivanja i pojave bola koji je posledica bavljenja fizičkom aktivnošću, neophodno je da se taj deo tela hladi – naglašava dr Erak. – U tom slučaju preporučuje se stavljanje obloga sa ledom i korišćenje balzama s jakim efektom hlađenja. Hladnoća će da pospeši cirkulaciju na mestu povrede i samim tim ukloni produkte metabolizma koji dovode do nastanka bola.
Najjači efekat hlađenja, po rečima naše sagovornice, imaju biljke i biljna jedinjenja kao što su mentol, eukaliptus i kamfor. -Mentol se dobija ekstrakcijom iz prirodnih sirovina, a najjači efekat hlađenja ima onaj dobijen iz divlje nane – objašnjava dr Erak. – Kada se nanese na kožu ili udahne, mentol deluje na termoreceptore i izaziva osećaj hlađenja. Tako se ublažavaju simptomi kao što su otok, bol i pregrejanost upaljenog dela tela. Istovremeno se poboljšava cirkulacija i na taj način omogućuje bolje delovanje drugih analgetskih supstanci. Zato i jeste čest sastojak proizvoda za umanjenje bolova u mišićima i zglobovima. Eukaliptus, takođe, ublažava bol i smanjuje upalu na mestu povrede, dok se kamfor koristi i za masažu ili obloge u slučaju otoka ili upala, ali pomaže i kod bolnih promena na mišićima i zglobovima, neuralgije i reumatskih bolova. Lako se apsorbuje kroz kožu i poput mentola deluje na termoreceptore te daje osećaj hlađenja, a zbog laganog anestetskog dejstva na nervne završetke za bol deluje lokalno anestetički.
Blaga masaža
-Uvećane, proširene i upaljene vene često prate bol, zamor, osećaj težine u listovima i otok, a preparati koji sadrže nanu, eukaliptus i kamfor mogu blagotvorno da deluju jer efektom hlađenja umanjuju te simptome. Blagom masažom treba ih nekoliko puta dnevno u tankom sloju utrljati na željeno mesto – savetuje dr Dragana Erak.
Saveznik u svakoj prilici
– Fizička aktivnost predstavlja svaki pokret tela nastao aktivnošću skeletne muskulature pri čemu dolazi do potrošnje energije. Prema stavu Svetske zdravstvene organizacije fizička aktivnost označava sva kretanja u toku dana, uključujući aktivnosti na poslu i u domaćinstvu, kao i rekreaciju i sport – objašnjava naša sagovornica.
Izbornik
